Evo još jedne slikovnice o simpatičnoj Ani, u kojoj nam ona opisuje šta sve može da se sa radošću obavlja u kući. Ana ume da namesti svoj krevet, da se sama s umije i obuče, rado ide u prodavnicu po sitnice, pomaže pri spremanju ručka i postavljanju stola, sama odlaže svoje igračke, slaže odeću i obuću, zaliva cveće i hrani ribice, pa čak pomaže oko mlađeg brata.

Kada je imao četiri godine, Tonino je imao njih četvoro: baku i deku u gradu, i baku i deku na selu. Oni iz grada zvali su se Luiđi i Antonijeta i sasvim su ličili na sve ljude iz grada. Oni sa sela su se zvali Otavijano i Teodolinda i nisu ličili ni na koga, čak ni na svoje komšije... Kroz priču o osećajnom i pametnom dečaku Toninu saznajemo mnogo o lepoti trenutaka provedenih sa bakama i dekama, o tome koliko je važno čuvati uspomene, o prirodi i povezanosti čoveka s njom.